|
Број 1/2016
|
| Зоран Ђорђевић, Министар одбране |
|
Резолуција 1325 Савета безбедности Уједињених нација: Жене, мир и безбедност – Залог за будућност
|
Пре тачно 15 година, тачније 31. октобра 2000. године, Савет безбедности Уједињених нација усвојио је Резолуцију 1325 – Жене, мир и безбедност, наглашавајући важност улоге жена у изградњи мира и безбедносне политике. Од тада је у Републици Србији начињен кључни „корак од седам миља” управо 2010. године, када је Влада, поводом десетогодишњице од доношења поменуте резолуције, усвојила Национални акциони план за примену Резолуције 1325 Савета безбедности Уједињених нација – Жене, мир и безбедност у Републици Србији (2010–2015). Тај план се већ пет година успешно реализује у оквиру седам тематских поглавља којима је обухваћено седам општих циљева, 15 посебних и 106 активности.
Специфичност Националног акционог плана донетог у Републици Србији је у томе што је његовој изради претходило акционо истраживање које су реализовали домаћи стручњаци у Министарству одбране, а чија је последица мерљивост учинка спровођења акционог плана уз помоћ листе индикатора. Друга специфичност нашег акционог плана у односу на акционе планове који су усвојени од стране појединих држава или међународних организација је у томе што је успоставио нову структуру институционалних тела и механизама родне равноправности, попут: Политичког савета Владе, Мултисекторског координационог тела Владе, Комисије Народне скупштине, аналитичких група и истраживачких тимова и саветника/саветница министара/директора за родну равноправност (формираних, за сада, само у систему безбедности), као и механизма родне равноправности названог „особа од поверења”. Поред тога, тај план је предњачио и у уградњи стандарда УН, ЕУ и НАТО (ПзМ) у области родне равноправности, па је Министарство одбране било међу првим органима државне управе у увођењу родно осетљиве статистике и родно осетљивог буџетирања, предвиђених Националним акционим планом.
Када се осврнемо уназад, ради сагледавања постигнутих резултата примене тог плана у пракси Републике Србије свесни смо да је начињен огроман помак у правцу укупне демократизације друштва, заштите људских права, а посебно у области родне равноправности – што представља добар залог за бољу, хуманију и сигурнију будућност жена. Пре свега, треба истаћи да је реч о комплексном и мултисекторском пројекту спровођења Националног акционог плана. У том пројекту, у прве четири године, учествовали су: 11 надлежних министарстава и Безбедносно-информативна агенција, надзорна и независна тела у Народној скупштини Републике Србије, организације цивилног друштва, академска заједница и медији. Од 2015. године, на иницијативу Политичког савета Владе, у спровођење Националног акционог плана укључена су и сва министарства у Влади, јер је безбедност универзална, интегрална и недељива, па се и проблем на који се односи Резолуција 1325 Савета безбедности Уједињених нација – Жене, мир и безбедност мора сагледавати у оквиру мултисекторске и међународне сарадње. Сада је потребно да се настави успешна примена тог плана у Републици Србији, кроз евалуацију Националног акционог плана, ревизију постојећег плана и продужење његовог спровођења и у наредном средњорочном периоду (2016–2020), о чему ће коначну одлуку донети Влада.
Аналитичари који се баве разматрањем резултата, изазова, могућности и препрека у спровођењу Националног акционог плана за примену Резолуције 1325 Савета безбедности Уједињених нација – Жене, мир и безбедност у Републици Србији сматрају да се у најзначајније резултате који су остварени у периоду од 2010. до 2015. године може убројати увођење родне статистике у систем безбедности. Захваљујући томе, остварена је видљивост и мерљивост женских капацитета у систему одбране, систему унутрашњих послова, Управи за извршење кривичних санкција, Управи царине Министарства финансија, Безбедносно-информативној агенцији, али и њиховог учешћа у одлучивању, активностима међународне сарадње и у мултинационалним операцијама. Наведени закључак произилази на основу анализе извештаја који на полугодишњем и годишњем нивоу сачињавају надлежна министарства, управе, канцеларије, БИА и Републички завод за статистику и подносе их Мултисекторском координационом телу и Политичком савету Владе. Другим речима, у односу на почетне показатеље из 2010. године, када је у систему безбедности Републике Србије било заступљено 27,40% жена, у 2015. години њихова заступљеност износи 31,47%, што представља повећање за 4,07% у протеклом петогодишњем периоду спровођења Националног акционог плана.
Такође, 2010. године у систему безбедности било је заступљено 14,47% жена на руководећим/командним дужностима, а 2015. године 19,68%, што представља повећање за 5,21%. Посебно треба истаћи квалитативну промену која се десила у систему безбедности у Републици Србији, јер у протеклом петогодишњем периоду није повећавана заступљеност жена у администрацији, већ је дошло до повећања њихове заступљености у оперативном саставу (тзв. жене у униформи), у војсци, полицији, царини и у чуварским службама у затворима и сл.
Треба имати у виду да Национални акциони план садржи и активности које треба да обезбеде делотворну заштиту жена, девојака и девојчица у миру, постконфликтном опоравку друштва и у рату, односно мултинационалним операцијама, као и мере и активности усмерене на промену родних стереотипа у свести грађана и припадника сектора безбедности кроз перманентну едукацију и информисање, вођење медијских кампања, организацију стручних скупова и слично. У вези с тим, важно је истаћи да укупна заступљеност жена из Републике Србије у цивилним и војним мултинационалним операцијама, према подацима из септембра 2015. године, износи 10,06% од укупног броја припадника МО и ВС и припадника МУП-а ангажованих у једанаест мултинационалних операција, од којих је седам под мандатом УН, што је значајан показатељ заступљености жена, имајући у виду да су жене у истом периоду чиниле свега 8,5% оперативног састава војске и полиције. О каквом је напретку последњих година реч говори и податак да је у периоду од 2002. године до 28. септембра 2015. године ангажовано укупно 1712 припадника МО и ВС у мултинационалним операцијама, а од наведеног броја ангажована је 151 жена (8,82 %).
Такође, на плану нормативне и делотворне заштите жена, а посебно на плану заштите жена од насиља у партнерским односима и у породици, покренуто је низ пројеката Министарства унутрашњих послова, Министарства правде, судова и тужилаштва, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, центара социјалне заштите у локалним заједницама, тзв. сигурних кућа, Канцеларије за људска и мањинска права, појединих навладиних организација, медија и других актера у друштву како би се превентивно деловало на смањењу насиља над женама и децом у Републици Србији.
Органи државне управе у Републици Србији и поједине организације цивилног друштва учествују у реализацији више пројеката који се спроводе у земљи и у региону западног Балкана за имплементацију Резолуције 1325, посебно у области едукације, остварујући значајну сарадњу са међународним субјектима, попут Агенције UN Women, UNDP/SEESAC, NATO, DCAF и OSCE.
Илустрације ради, у дијалогу Политичког савета, 28. маја 2015. године, са представницима 47 организација цивилног друштва, који је подржала Мисија OSCE у Србији, уважене су примедбе и сугестије цивилног друштва које се односе на правац којим треба унапређивати спровођење Резолуције 1325 СБ УН. Организације су тражиле већу укљученост, као и финансијску потпору у спровођењу циљева Националног акционог плана на локалном нивоу.
И, на крају, треба нагласити да су успешне медијске кампање резултирале повећањем интересовања девојака за упис на Војну академију, Криминалистичко-полицијску академију и у Војну гимназију. За протеклих пет година по први пут имамо жене официре школоване на Војној академији, по први пут жене војне пилоте, жене докторе стратегије, а ове године промовисана је и класа потпоручника у којој су три кадеткиње биле најбоље у класи. То су све велике и суштинске промене на плану родне равноправности, чији ће се ефекти тек сагледавати у будућности. Другим речима, имајући у виду примену Резолуције 1325 Савета безбедности Уједињених нација и Миленијумске циљеве Уједињених нација у Републици Србији, можемо закључити да је будућност већ почела, помозимо јој да буде одржива!
|
|
1/2024
