|
Број 1/2014
|
|
|
Уводник
|
Обука у Војсци Србије представља плански и организовани процес стицања знања, вештина, навика и развијање психофизичких и интелектуалних способности, као и моралних својстава личности где се на практичан начин команда и јединица припрема за извршавање индивидуалних и колективних задатака у складу са мисијом која је очекује у оружаном сукобу.
Треба нагласити да је овај процес непрекидан и представља еволуиран поступак од обуке појединца, тима, одељења, послуге, посаде у индивидуалној обуци до захтевног колективног обучавања јединица и команди од најнижег до највишег ранга. У томе постоји и природна поступност обучавања „од простог ка сложенијем” у смислу комбиновања (интерродовски састави) јединица или највишег нивоа здруживања (интервидовски састави). Поред сегмента прогресивности у обуци постоји и јако битан део усмерености обуке на конкретну мисију.
То захтева од личности командног кадра који командује операцијом или учествује у њој, један интердисциплинаран приступ. Мора познавати ресурсе своје јединице материјалне и људске, мора створити у глави визију за шта јединица мора да се оспособи са датим ресурсима да би извршила добијену мисију. При томе треба уважити премису да шаблона нема и да је свака мисија и операција специфична сама по себи и тражи осмишљавање о начину њеног одвијања и ризицима који јој предстоје.
Поред незаобилазних општих начела обуке: ефективности, ефикасности, економичности и интероперабилности, ту су и посебна начела: командантска одговорност за обученост, непрекидност и прогресивност, релевантност, изазовност и занимљивост, реалност, сврсисходност, методичност, усмереност ка доктрини, као и право на грешку и свеобухватност.
Сведоци смо глобалне финансијске кризе која се неумитно одражава и на буџете за одбрану земаља, па се смањени буџетски трошкови у системима одбране одражавају и на обуку. Стога све армије прибегавају симулацијама у обуци, као рационалним и заменљивим именитељом који смањује трошкове практичног увежбавања појединаца и јединице. Зато велики маневри и крупне јединице размештене у простору са ефектима огромних утрошака материјалних ресурса (погонског горива, убојних средстава итд.), све чешће представљају слике прошлости.
Такозвани концепти „паметне одбране” подразумевају обучавање састава у регионално изграђеним центрима изузетности који представљају репрезент неког вида обучавања у региону за све партнерске земље (АБХО, специјалне јединице, падобранска обука, мултинационалне операције итд.).
У Војсци Србије развијен је модел симулација кроз обуку вежбајућих команди у Центру за обуку путем симулација, од 2008. године као идеја, а у пуној употреби од 2010. године. До сада је у Центру обучено и изведено 15 разних вежби – од међународних, бригадних до батаљонских и обуке декларисаних јединица.
Ове године Центар је у оквиру великих вежби типа ВИКИНГ-14, у организацији ЕК ОС САД и Армије Краљевине Шведске, представљен као издвојено вежбајуће место поред још четири земље (Бугарске, Шведске, Ирске и Грузије).
На јединствен начин команда мултинационалне бригаде, као копнена компонента уз ангажовање цивилних компоненти (УНХЦР, УНИЦЕФ, МКЦК, ОЕБС), полицијских компоненти и Црвеног крста Србије, путем рачунарских симулација, увежбава евентуална поступања у мисији УН у мултинационалној операцији стабилизације прилика и очувања мира у виртуелној земљи у сукобу. Официри Војске Србије са колегама из других армија, припадницима међународних цивилних организација, колегама из полиције и Црвеног крста, решавају супозиције креиране на моделу предвиђеном за овакав тип увежбавања.
Опремљеност адекватним софтверским пакетом и стална посвећеност напредовању у рачунарским симулацијама омогућила је Центру да се придружи великом броју армија које увежбавају по овом моделу. Оно што представља даљи напредак у обуци јесте и опремање Центра за обуку јединица за мултинационалне операције у бази Југ опремом за ласерске симулације живих мета, што даје могућност напредовања у обуци јединица и увезивања евентуалне обуке јединица и обуке команди путем симулација као природан след.
Очигледност у обуци повећава ефикасност, а симулације у обуци смањују трошкове и повећавају ефекте, јер већи број лица завршава обуку, оспособљава се или кондицира, а сама вежба на терену боље је припремљена, уз мање понављања, док стварна употреба јединице своди ризике на минимум. На тај начин испуњена су три основна принципа у планирању и извођењу обуке: ефективност, ефикасност и економичност. Испуњење ова три услова представља сигуран корак ка интероперабилности.
|
|
1/2024
